Ово је предео великих размера, дисецираног рељефа, са снажним карактером дивље природе и изузетним панорамским визурама. Предео који свој карактер дугује комбинацији физичке структуре и прошлих коришћењима земљишта (екплоатација шума и пашарење). Земљишни покривач је визуелно кохерентна листопадна шума (местимично са вештачки унетим четинарским шумама) и разређена шума/шикара са местимичном појавом ливада/пашњака.
Затворен, урамљен предео, узаних долина кањонског типа са високим, готово вертикалним стенама кањона, на појединим местима на растојању од само неколико метара. Спацифични карактер овог типа предела креирају литице које се спуштају тоцилима, која се завршавају лепезасто развијеним сипарима. Изнад сипара често се јављају отвори пећина, а у подножју кречњачких одсека, на додиру са вододржљивом подлогом, избијају снажна крашка врела.
Добро дефинисане морфолошке целине долина окружених стрмим странама планина и брда. Стране долине су највећим делом под шумом / шикаром. У долини земљиште се обрађује, што даје осећај присуства човека у иначе дивљој природи која их окружује. Просторни обрасци поља, правилних и полуправилних ивица, дефинишу димензије долина. Предео је настањен.
Отворени, изложени предели подножја планина, са изузетним визурним тачкама. Тип покривача дрвенасте вегетације су остаци шума, сепаратне (фрагментоване) конфигурације, неправилно обликовани, који окружују комплексе аграрних површина. Поља су кружно и полукружно распоређена, неограђена, отворена и прате конфигурацију терена. Доминантни визуелни елементи су смена шума, пашњака, обрадивих површина, у развијеном брдовитом рељефу, дисецираном јаругама и водотоцима.
Предео стрмих падина, дисециран клисурастим долинама сталних и повремених водотокова, јаругама и вододеринама. Ово је предео пространих, неправилно обликованих листопадних шума, са великим учешћем старих шума, преко 100 година старости, и појавом шуме прашумског типа. Шумско - пашњачки карактер овом типу предела дају разбацане и групимично распоређене ливаде и пашњаци на билима и дугачким косама.
Изложен, доминантан и специфичан карактер предела Борачког крша, издваја овај предео као препознатљив репер, знаменитост Гружанског подручја. Карактеришу га јако стрми, стеновити и разривени делови вулканског масива Јашевца. Са врха Борачког крша пружају се визуре на дуге дистанца, на долину Груже, Гружанско језеро и околна села.
Клисурасте – кањонске „V“ долине, окружене стрмим и шумовитим падинама. У окружење долина заступљене су густе листопадне шуме. Локално се јављају изданци стена без вегетације. Предео је линеаран, затворен, кратких визура. Ток реке је природан са узаним појасом приречне вегетације. У ширим алувијалним равнима долина комплекси аграрних површина.
Лоциран у побрђу планина, брежуљкасто - брдовит предео, местимично стрме топографије. Ово је предео сличан типу предела ТКП 05, али за разлуку од њега, мањих је нагиба, и са мањим ограничењима за пољопривреду. Стога овај предео садржи значајан проценат обрадивих површина, често повезаних са насељима разбијеног морфолошког типа.
Предео карактерише серија брда и клисурастих речних долина и јаруга. Већи шумски масиви су најчешће у јаругама, а на билима мозаик воћњака, ораница, пашњака. Визуелно јединство покривача дрвенасте вегетације је кохерентно. Доминантан визуелни елеменат је дисециран рељеф и мозаични распоред шума, пашњака, воћњака и њива. Предеони образац претежно припада типу „великих парчади“ шуме.
Брдовит, јако дисециран терен. Специфича дендрична структура предела коју формирају зракасто поређане јаруге и потоци, које прати линеарни образац дрвенасте вегетације. На билима, између линеарних остатака шума, заступљене су мешовите пољопривредне културе.
Планинско-брдски предели промењене морфологије услед бројних великих површинских копова. Визуелно јединство покривача дрвенасте вегетације је кохерентно. У подножју и на падинама парцеле воћњака, винограда, делимично запарложених. Кључни визуелни елемент чине површински копови.
Овај тип карактера обухвата подручја чије порекло је доминантно антропогено, односно промене у карактеру предела су настале радовима као што су: акумулације, површински и подземни копови, рударска насеља.
Зарављен, хоризонталан терен широких алувијалних равни Велике Мораве и Ресаве. Ово је типичан планиран, аграрни предео, са насељима окруженим великим пољима, пртетежно под ратарским културама. Просторни образац дрвенасте вегетације садржи појединачно дрвеће на међама и парцелама, приречну вегетацију дуж притока и местимично мање шумске забране.
Раван, сезонски плављен, приобални појас инундационе равни Велике Мораве. Посебан карактер овом типу предела дају бројни трагови напуштених корита, мртваја и плитких издужених језера, која су настала пресецањем меандара. Просторни образац обрадивог земљишта унутар старих меандара реке је планиран. Највећи део овог типа предела је ненастањен.
Језеро издвојено као тип карактера предела због свог природног порекла. Језеро је окружено ораницама и са неколико шумских забрана у равничарском терену. Клокачко језеро се налази код села Клока, на равном терену од 0 до 3º, на језерској површи, на еутричном смеђем земљишту. Језеро је окружено, уском ободном траком од ливада, разређених шума и шикара и са неколико шумских забранау матрици модерне интензивне, пољопривреде.